Zastupanje pred sudom vrši se na osnovu punomoćja koje stranka kao vlastodavac daje advokatu da preduzima radnje u ime i za račun vlastodavca. Postojanje i obim punomćja su nezavisni od pravnog posla na čijoj osnovi je dato. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen. Punomoćnik kome je dato opšte punomoćje može preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje. Posao koji ne spada u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova među koje on spada.
Punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini slučaj preuzeti meničnu obavezu, zaključiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izabranom sudu, kao ni odreći se nekog prava bez naknade.
Vlastodavac može po svojoj volji suziti obim punomoćja čak i kad se tog prava odrekao ugovorom.
U ostvinskom postupku na osnovu “običnog” advokatskog punomoćja može se pokrenuti ostvinski postupak i zastupati stranka u postupku bez overenog punomoćja. Međutim, za davanje nasledničke izjave kako pozitivne tako i negativne potrebno je overeno punomoćje za advokata koji zastupa stranku u postupku.
Nakon što sastavi smrtovnicu, sud ili javni beležnik dužan je da proveri da li je posle umrlog ostalo pismeno zaveštanje. Organ koji sastavlja smrtovnicu dužan je da proveri da li je posle umrlog ostalo pismeno zaveštanje ili isprava o usmenom zaveštanju i da zaveštanje koje je iza ostavioca ostalo dostavi sudu zajedno sa smrtovnicom. Pošto sud dođe u posed ostaviočevog zaveštanja, dužan je da ga proglasi. Proglašenje zaveštanja vrši se tako što sud u prisustvu najmanje dva punoletna građanina otvori zaveštanje i pročita ga. Ukoliko je zaveštanje zapečaćeno, sud treba da ga otvori tako da što bolje očuva pečate. Sud pristupa proglašenju bez obzira na to da li je testament punovažan i da li ima više zaveštanja. Proglašenju mogu da prisustvuju sva zainteresovana lica i mogu tražiti prepis testamenta. Proglašenje testamenta dužan je da izvrši bilo koji opštinski sud kod koga se testament nađe ili mu bude podnet bez obzira na činjenicu da li je to ostavinski sud, tj. sud nadležan za raspravljanje zaostavštine. O proglašenju testamenta sastavlja se zapisnik. Taj zapisnik sadrži sledeće podatke: 1. Broj nađenih testamenata; 2. Mesto gde su pronađeni; 3. Datum koji nose; 4. Lice ili lica koja su sudu ili javnom beležniku predala zaveštanje; 5. Svedoci proglašenja testamenta; 6. Da li je testament predat otvoren ili zatvoren; 7. Sadržina zaveštanja. U koliko je testament oštećen ili je u njemu nesto bilo precrtano, brisano, ispravljano ili sud uoči neku drugu sumnjivu činjenicu to se takođe mora navesti. Posle proglašenja sud, odnosno javni beležnik, je dužan da na testament stavi potvrdu o njegovom proglašenju i datum proglašenja, a ako je nađeno više zaveštanja, njihov broj i datum. Ako pak postoji usmeno zaveštanje treba razlikovati dve situacije. S jedne strane, ukoliko su testamentalni svedoci sačinili ispravu o zaveštaočevoj poslednjoj volji i potpisali je, sud sadržinu ove isprave proglašava po pravilima za proglašenje pismenog zaveštanja. S druge strane, ukoliko svedoci usmenog zaveštanja nisu sačinili ispravu o ostaviočevoj poslednjoj volji, onda sud sve svedoke saslušava o sadržini testamenta, i to svakog ponaosob. Sud o tome sastavlja zapisnik, pa zapisnik proglašava po zakonskim odredbama za proglašenje pismenog zaveštanja.
Postupak u slučaju kada je zaveštanje nestalo ili uništeno protivno volji ostavioca. Ako je zaveštalac sačinio pismeni testament ali je on izgubljen, nestao ili je uništen nezavisno od volje ostavioca, a među zainteresoanim licima nije sporno da je testament zaista sačinjen, kao ni forma u kojoj je sačinjen, sadržina i način nestanka ili uništenja, sud odnosno javni beležnik saslušava sva zainteresovana lica i po njihovim predlozima izvodi potrebne dokaze, pa o tome sačinjava zapisnik, a potom taj zapisnik proglašava po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. Međutim, u koliko bi među zaintesovanim licima nastao spor o činjenici od koje zavisi postojanje, punovažnost ili neka druga relevantna okolnost u vezi sa izgubljenim ili slučajno uništenim zaveštanjem, tada se prekida ostavinski postupak, a stranka čije je pravo manje verovatno upućuje se na parnicu. Sud koji je proglasio testament dostavlja ostavinskom sudu zapisnik o proglašenju, izvorni pismeni testament, odnosno ispravu o usmenom testamentu ili zapisnik o saslušanju svedoka usmenog zaveštanja. Sud koji je proglasio zaveštanje zadrzava njegov prepis.
Raspravljanje zaostavštine. Za raspravljanje zaostavštine sud odnosno javni beležnik određuje ročište. U pozivu za ročište obaveštavaju se zainteresovana lica o pokretanju postupka i postojanju testamenta, ako postoji, i pozivaju se da odmah dostave pismeno zaveštanje, odnosno ispravu o usmenom zaveštanju ili da naznače svedoke uzmenog zaveštanja. U pozivu se upozoravaju zainteresovana lica da mogu do okončanja postupka dati izjavu da li se primaju nasleđa ili se nasleđa odriču, a ako na ročište ne dođu ili ne daju negativnu nasledničku izjavu da se pretpostavlja da se nasleđa prihvataju, te da će se o njihovim pravima odlučiti prema podacima kojima se raspolaže. Posebno ih upozorava na to da izjava o delimičnom odricanju od nasleđa i izjava o odricanja od nasleđa pod uslovom ne proizvode pravno dejstvo. Ako je umrli ostavio testament, po pokretanju postupka za raspravljanje zaostavštine, sud odnosno javni beležnik obaveštava i na ročište poziva sva lica koja bi po zakonu mogla polagati pravo na nasleđe. U postupku za raspravljanje zaostavštine raspravljaju se sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu, a naročito o pravu na nasleđe, veličini naslednog dela i pravu na legat. O ovim pravima odlučuje se posto se od zainteresovanih lica uzmu izjave.
Slučajevi kada se zaostavština ne raspravlja. Ostavinski sud obustavlja raspravljanje zaostavštine u sledećim slučajevima: 1. Ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu; 2. Ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu, a ni jedno od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede rasprava. U ovom slučaju lica pozvana na nasleđe zadržavaju pravo da traže raspravljanje zaostavštine.
