Iako je proistekao iz ugovora o delu, on se od njega u značajnoj meri razlikuje, te se može reći da predstavlja specifičan ugovor. U našem pravnom sisitemu on je smešten u radno pravo. Poređenja radi, u Švajcarskoj ugovor o radu je regulisan obligacionim pravom.
Predstavlja imenovani ugovor našeg radnog prava, on je dvostrano obavezujući ugovor koji reguliše uzajamne obaveze zaposlenog i poslodavca. U pitanju je dvostrano teretan ugovor, s obzirom da poslodavac za uloženi rad zaposlenom plaća naknadu (zaradu). U pitanju je formalan ugovor. U varijanti zaključivanja na neodređeno vreme, ugovor o radu predstavlja ugovor sa trajnim prestacijama.
Ugovor o radu je komutativni ugovor. Obe ugovorne strane znaju šta dobijaju ugovorom, a šta dobija druga strana. U pitanju je kauzalni ugovor. Kauza je vidljiva na samom početku ugovora, odnosno jasno je šta poslodavac i radnik žele da postignu ovim ugovorom. Pošto radnik mora da ispunjava propisane opšte i posebne uslove za rad, ugovor o radu se zaključuje s obizirom na određena svojstva zaposlenog, te se radi o ugovoru intuitu personae. S druge strane, za radnika su relevanta svojstva poslodavca. Kao akt zasnivanja radnog odnosa, ugovor o radu ima svojstva pojedinačnog radnopravnog akta. Njime se uspostavlja radni odnos sa određenim pravima, obavezama i odgovornostima. Kao akt uređivanja radnog odnosa, ovaj ugovor ima normativno dejstvo.
Kod ugovora o radu ne ostvaruje se u punom obimu načelo autonomije volje ugovornih strana, radnik je svakako slabija strana. Zbog te nejednakosti ugovor o radu u značajnoj meri ima adhezioni karakter. Sadržina ovog ugovora je diktirana zakonom i kolektivnim ugovorom, čime je ograničena sloboda ugovaranja. S obzirom na odnos subordinacije, poslodavac nameće radniku uslove pod kojima zaključuje ugovor, što ugovor o radu čini svojevrsnim ugovorom po pristupu.
Ukoliko poslodavac i zaposleni ugovore veći obim prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom, ugovor o radu bi izgubio adhezioni karakter i predstavljao bi ugovor sa sporazumno utvrđenom sadržinom.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. On se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik.Sam ugovor može biti zaključen na određeno ili neodređeno vreme. Ako u njemu nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se da je zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme. Ugovor o radu zaključen na neodređeno vreme kao i svaki ugovor sa trajnim prestacijama prestaje otkazom. Ugovor o radu na određeno vreme zaključuje se u slučajevima zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme najduže na 24 meseca. Prestaje istekom roka na koji je zaključen.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanoj formi. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor u navedenoj formi i navedenom roku, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Stoga, za ugovor o radu je propisana stroga ad solemnitatem forma. To praktično znači da ugovor o radu koji nije zaključen u propisanoj formi ne proizvodi pravno dejstvo. Ovakva isključivost zakonodavca u pogledu forme ugovora nije neuobičajena. Tako švajcarski zakon ne propisuje nikakvu formu.
Zakon o radu propisuje sadržinu ugovora o radu. Ugovor o radu sadrži: 1) naziv i sedište poslodavca; 2)ime i prezime, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog; 3)vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog; 4)vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; 5) mesto rada; 6)način zasnivanja radnog odnosa(na određeno ili neodređeno vreme); 7)trajanje ugovora na određeno vreme; 8) dan početka rada; 9)radno vreme (puno, nepuno, skraćeno); 10)novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; 11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koje zaposleni ima pravo; 12)pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi; 13)trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Sadržina ugovora o radu je većim delom zakonski determinisana, što zapravo predstavlja ograničenje autonomiju volje. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Ugovaranje drugih prava i obaveza zavisi od specifičnosti pojedinih delatnosti i oblika rada, kao i od spremnosti poslodavca da sa radnikom ugovori veći obim prava i povoljnije uslove rada od onih koji su obuhvaćeni zakonom i kolektivnim ugovorom.
Zbog mogućnosti ugovaranja drugih prava i obaveza koje se javljaju kao nadogradnja nad osnovnim elementima saržine ugovora o radu koje zakon o radu propisuje, ovaj ugovor može da poprimi značajnija obeležja ugovora intuitu personae, koja ga odvajaju od standardnog oblika koji poslodavac zaključuje sa najvećim brojem radnika. Sa stručnjacima iz retkih oblasti, poslodavac sigurno neće moći da zaključi standardni (uobičajeni) ugovor o radu. Zakon o radu propisuje supsidijarnu primenu zakona i opšteg akta u odnosu na ugovor o radu, to praktično znači da ugovor o radu ima primat u primeni za prava koja je uredio u zakonskom ili većem obimu. Suprotno, ako određeno pravo nije regulisano ugovorom o radu, ono se ostvaruje neposredno primenom zakona, odnosno opšteg akta.
Pitanje radnog odnosa i ugovora o delu može se posmatrati dvostruko. S jedne strane, uprkos tome što je imenovan i opširno regulisan u Zakonu obligacionim odnosima, ugovor o delu se pojavljuje i u našem matičnom radnom zakonodavstvu. S druge strane, i ako je ugovor o radu nastao iz ugovora o delu, između ta dva ugovora postoje razlike na koje treba ukazati.
Što se tiče distinkcije ugovora o radu i ugovora o delu, treba ukazati na neke od osnovnih tačaka njihovog razlikovanja. Prvo, radnik kod ugovora o radu angažuje svoj rad na opšti i trajni način, dok je kod ugovora o delu obaveza poslenika da izvrši tačno odeđen posao. Drugo, obaveze radnika iz ugovora o radu su lične i neprenosive, dok poslenik kod ugovora o delu nije dužan da posao obavi lično, ali u slučaju prenosa on naručiocu odgovara za izvršenje posla od strane drugog angažovanog lica. Nadalje, poslodavac kod ugovora o radu radniku naknadu isplaćuje periodično (po pravilu mesečno) prema utvrđenim merilima (stručnost, učinak, složenost, odgovornost, uslovi rada), a naručilac posleniku ugovorenu naknadu isplaćuje jednokratno. Takođe, ugovorom o delu zasniva se obligacioniopravni odnos, dok su poslodavac i radnik osim na ugovoru o radu upućeni na zakon i niz drugih propisa koji uređuju radne odnose. Kod ugovora o radu, radnik je u odnosu zavisnosti prema poslodavcu, dok kod ugovora o delu nema subordinacije. Kod ugovora o radu rizik posla snosi poslodavac, a kod ugovora o delu rizik pada na teret poslenika.
